Slušaj muziku, pevaj, sviraj jer muzička edukacija može da ti pomogne u mnogim oblastima

Muzika je važan deo svake kulture. Možemo je naći u mnogim aspektima života, počev od televizije, pozorišta, preko proslava, ceremonija, u kućnom okruženju, kao prirodni deo svakodnevnih iskustava.

Roditelji od rođenja deteta instiktivno koriste muziku kako bi ga umirili, izrazili svoju ljubav i stupili u međusobnu interakciju.

Naša je dužnost da informišemo roditelje o mnogim načinima na koje muzička edukacija može biti od pomoći u postizanju celokupnog razvoja detetove ličnosti.

Muzika pomaže telu i umu da rade zajedno. Aktivira sve oblasti razvoja i veštine poput intelektualne, socijalne, emocionalne, motorne, jezičke veštine i sveobuhvatnu pismenost.

Danas postoji mnogo dokaza koji ukazuju na to da muzičko obrazovanje ne samo da je dobro za vas, već je gotovo neophodno ako želite biti uspešni u životu. Skorašnje studije pokazale su da su mnogi uspešni poslovni ljudi u detinjstvu imali neku vrstu muzičke obuke. S tim u vezi, ako želite da budete dobri u nečemu, što pre počnete, to će rezultati biti izvesniji.

Koji su razlozi zbog kojih bi trebalo da se muzički edukujemo?

Sledi 10 razloga za ranu muzičku edukaciju, kao i pregled karakteristika na osnovu kojih se osobe koje se bave muzikom izdvajaju od ostalih.

Mozak

Muzička aktivnost aktivira gotovo svaki region mozga. Različiti aspekti muzike aktiviraju različita područja mozga. Mozak koristi funkcionalnu segregaciju za obradu muzike, i upošljava sistem detektora čiji je zadatak analiziranje specifičnih aspekata muzičkog signala kao što je intonacija, tempo, tembr i sl. Mozak, čak i mlade osobe koja se bavi nekom vrstom muzičke aktivnosti, funkcioniše drugačije od mozga ne-muzičara.

Istraživanja neuronauke pokazuju da deca koja su uključena u muzičke aktivnosti imaju veći rast moždane aktivnosti nego ona koja nemaju muzičku obuku. Osim toga, stvaraju se uslovi za bolju povezanost leve i desne hemisfere mozga.

 

Prema istraživanju časopisa Neuroscience of Behavior and Physiology, moć prepoznavanja vizuelnih elemenata, uključujući slova i brojeve, veća je i brža kada se u pozadini čuje klasična ili rok muzika. Takođe, dokazano je i da učešće u muzičkim aktivnostima doprinosi usporavanju starenja mozga i sprečava rizik od brojnih moždanih oboljenja.

Više o uticaju muzike na mozak pogledajte u ovom video primeru.

Inteligencija

Ideja da nas muzika čini pametnijima privukla je veliku pažnju naučnika i istraživača. Istraživanjem iz 2013. godine (Kaviani, Mirbaha, Pournaseh i Sagan, 2013) dokazano je da muzička edukacija može dovesti do povećanja inteligencije kod dece predškolskog uzrasta. Rezultati istraživanja pokazali su da su deca koja su učestvovala u muzičkim aktivnostima pokazala značajno povećanje rezultata IQ testa u poređenju sa onima koji nisu dobili nikakvu muzičku obuku. Ova studija nam omogućava da nagovestimo da učešće u muzičkim aktivnostima može dovesti do poboljšanja intelektualnog funkcionisanja i povećanih sposobnosti u verbalnim i neverbalnim veštinama, kao i povećanom kapacitetu i performansu memorije.

Memorija

Studije su pokazale da su muzičari u prednosti u pogledu dugoročne memorije nad nemuzičarima. Učestvovanje u muzičkim aktivnostima povećava radnu memoriju, mogućnost privremenog čuvanja i korišćenja informacija koje pomažu u razumevanju, učenju ili izvršavanju kompleksnog zadatka.

Aktivacija obe hemisfere mozga maksimizira učenje i zadržavanje informacija. Aktivnosti koje aktiviraju obe moždane hemisfere istovremeno, poput sviranja na instrumentu ili pevanja, dovode do povećanja sposobnosti obrade informacija, dok slušanje muzike pomaže pri prisećanju informacije.

Jezik

Stručnjaci sa neurološkog instituta u Montrealu (Zatorre, Belin i Penhume, 2002) složili su se da muzika i jezik imaju puno toga zajedničkog: oba imaju vremenski organizovanu, sekvencijalnu i razvojnu liniju. Razvojna hijerarhija kreće se od osnovnih elemenata poput fonema i tonova, preko koncepata kao što su reči i melodije, do njihovog transformisanja u rečenice i pesme.

Upotreba muzike za razvoj jezika od velikog je značaja.

Dok deca dolaze na svet spremna za dekodiranje zvukova i reči, muzičko obrazovanje je ono što im pomaže u unapređenju tih prirodnih sposobnosti. Bilo da pevaju, sviraju ili slušaju muziku, nastavnici usmeravaju decu da slušaju i čuju na nove načine, čime vežbaju svoju slušnu diskriminaciju.

Sviranje instrumenata i dodavanje pokreta uči decu o sekvencijalnom učenju, koje je od suštinskog značaja za kasnije razumevanje čitanja. Jezička kompetencija u osnovi je socijalne kompetencije, tako da muzičko iskustvo jača sposobnost verbalne kompetencije.

Osnovne slušne veštine za percepciju muzike slične su veštinama čitanja. U muzici percepcija daje slušnu svesnost koja pomaže kada je reč o čitanju. Muzička edukacija ne utiče samo na čitanje i vokabular, već i na govorne veštine, kada je reč o razvoju jezika. Muzika i govor dele zajedničke karakteristike – intonaciju, tempo i tembr i mozak se oslanja na iste puteve za obrađivanje oba.

Muzika i matematika

Činjenica je da i u muzici i u matematici imamo posla sa analiziranjem i pronalaženjem redosleda obrazaca u cilju pronalaženja rešenja. Prema Nacionalnoj fondaciji udruženja za muzičare (National Association of Music Merchants Foundation – NAMM), učenje sviranja na instrumentu može poboljšati učenje matematike.

Muzika je u uskoj povezanosti sa prostornom inteligencijom, što podrazumeva da razumevanje muzike može pomoći deci da vizuelizuju različite elemente koji bi trebalo da idu zajedno, kao što bi to učinili prilikom rešavanja matematičkog zadatka.

Fizički razvoj

Muzičke aktivnosti zahtevaju koordinaciju prstiju, ruku, nogu, ramena, usana, obraza i facijalnih mišića. Osim toga, kontrola dijafragme, mišići leđa i grudi koji se aktiviraju prilikom interpretacije muzike zahtevaju fizičku spremnost.

Prilikom učenja muzike, osoba razvija proces prepoznavanja i dekodiranja kompleksnog sistema simbola. Ona potom prevodi te simbole u određene motorne radnje koje podrazumevaju obe ruke, i potvrđuje preciznost akcije kroz multisenzorne povratne informacije (kroz vid i sluh).

Pažnja

Deca koja se bave muzikom znaju šta je fokus. Znaju o odricanju (igranje video igrica, gledanje TV-a…) koje je potrebno kako bi ispunili svoje dugoročne planove. Dete koje prođe kroz muzičku edukaciju neće imati problema da dostigne ostale ciljeve u životu, bilo da je u pitanju vođenje kompanije ili kreiranje nečeg inovativnog.

Muzička edukacija podrazumeva konstantno strpljenje i slušanje. Iznova i iznova, deca uče da se slušaju, da paze na fraziranje i izražajne elemente, što zahteva visok nivo koncentracije. Jedna studija pokazala je da upotreba tehnološke opreme može stimulisati interes dece i održati ih fokusirane na izvršavanje muzičkih aktivnosti.

Kreativnost

Muzika stimuliše kreativnost deteta: čaša može postati bubanj, štap se može pretvoriti u rog, igračka može postati plesni partner. Deca se izražavaju kroz kreairanje pesama ili dodavanjem novih reči starim pesmama. Tokom muzičkih aktivnosti pokreće se fantazija. To je prirodni resurs dece koji podstiče razvoj muzičkih procesa koji su osnova budućeg razmišljanja i perceptualne organizacije.

Imaginarni svet, svet mašte, mesto je na kome deca mogu da sortiraju ideje pre nego što ih zapravo implementiraju. Mogu zamisliti kako se leptir kreće s cveta na cvet pre nego što zapravo kreairaju vlastito tumačenje pretvaranja da lete kao leptir.

Deca su po svojoj prirodi kreativni improvizatori, koji kroz muzičke aktivnosti imaju priliku da istraže sve mogućnosti svojih misli, glasova i tela, tako da muzičke aktivnosti mogu dodatno doprineti razvoju njihove stvaralačke ličnosti.

Emocije

Posredstvom univerzalnog muzičkog jezika prenose se najrazličitije emocije koje pomažu detetu da se izrazi. Kroz muziku i pokret deca uče prihvatljive obrasce izražavanja osećanja i otklanjanja napetosti.

Poznata je konstatacija da se prilikom slušanja muzike oslobađa dopamin, hormon koji popravlja raspoloženje. Štaviše, muzika može smanjiti količinu kortizola, hormona koji telo proizvodi kao odgovor na stres.

Pozitivni uticaj muzike na emociju ogleda se u povećanju fleksibilnosti i tolerancije za promene i prilagođavanju stanja raspoloženja.

Osim toga, muzika promoviše relaksaciju napetih mišića, oslobađa stresa, promoviše pozitivna osećanja i smanjuje negativne emocije.

Moderna istraživanja potvrđuju psihoterapeutske benefite muzike. Vesela muzika, vedrog raspoloženja (npr. Mocart, Vivaldi, salsa, raggae) je najbolji recept protiv melanholije.

 

Uz sve to, muzičari su bolji u čitanju znakova emocija pri konverzaciji.

Vaspitanje

Osim obrazovne, muzika ima i vaspitnu ulogu. Prilikom zajedničkih aktivnosti razvija se osećaj pripadnosti, druželjubivost, samopoštovanje i izgrađuje se samopouzdanje.

Kada deca imaju priliku da iskuse grupne muzičke aktivnosti taj timski rad vodi promovisanju lične i društvene odgovornosti. U grupnom okruženju, pojedinci nisu odgovorni samo za sopstveni uspeh, već za uspeh grupe, što pomaže daljim zaokruživanjem socijalnog razvoja deteta.

Prilikom učenja muzike, pored talenta potrebna je i samokontrola u održavanju ritma, tempa, intonacije i sl.

Dete koje se bavi muzikom podstaknuto je unutrašnjom disciplinom, ima povećan estetski razvoj i mirniji je pojedinac.

Zaključak

Muzika je izvor radosti. Zamislite kako slušate omiljenu muziku u prijatnom okruženju i uživate u svakodnevnici. To je čista radost. Uzimajući u obzir sve pozitivne efekte muzike i muzičke edukacije za celokupan razvoj ličnosti, možemo slobodno reći da je muzika fundamentalni aspekt čitavog čovečanstva. Stoga je zadatak svih nas da podstičemo decu na što ranije druženje i život sa kvalitetnom muzikom, kao i da im uz muziku omogućimo nesmetano odrastanje i radost življenja.

LITERATURA

Ilari, B. (2003). A música e o cérebro: algumas implicações do neurodesenvolvimento para a educação musical. ABEM, 9.

Kaviani, H., Mirbaha, H., Pournaseh, M. & Sagan, O. (2013). Can music lessons increase the performance of preschool children in IQ tests?. Cogn process.

Khalfa, S. & Bella, S., Roy, M., Peretz, I. & Lupien, S. J. (2003). Effects of relaxing music on salivary cortisol level after psychological stress. PubMed, 374-376.

Levitin, D. J. (2006). This is your brain on music: the science of a human obsession, Dutton.

Mammarella, N., Fairfield, B. & Cornoldi, C. (2007). Does music enhance cognitive performance in healthy older adults? The Vivaldi effect. PubMed, 394-399.

Maratos, A. S., Gold, C., Wang, X. & Crawford, M. J. (2008). Music therapy for depression. PubMed.

Panagiotakou, C. & Pange, J. (2010). The use of ICT in preschool music education. Procedia Social and Behavioral Sciences 2, 3055-3059.

Pavlygina, R. & Frolov, M., Davydov, V., Milovanova, G. & Sulimov, A. (1999). Recognition of fisual images in a rich sensory environment: musical accompaniment. Neuroscience of Behavior and Physiology 2, 197-204.

Zatorre, R. J., Belin, P. & Penhune, V. B. (2002). Structure and function of auditory cortex: Music and speech. TRENDS in Cognitive Science, 6(1), 37-46.

Povezani članci:

• Young People’s Concerts Leonarda Bernštajna
• Dečiji instrumenti- Sviranje na dečjim instrumentima, čašama, telom, tapšalice, brojalice za decu…
• Peća i vuk- video sa naratorom
• Osnovna teorija muzike za početnike- kratka video prezentacija
• Antička Grčka i muzička umetnost- kratki animirani film
• Virtuelne šetnje svetskim muzejima i teatrima
• Horsko pevanje u društvu i obrazovanju
• Muzika novog doba, Nikola Tesla i kreativnost
• Moć muzike- Umi Garrett nam objašnjava…
• Perpetuum Jazzile- hor koji svakoga ostavlja bez daha