search
top

Sviranje na dečjim instrumentima, čašama, telom, tapšalice, brojalice za decu

 

Aktivno muziciranje dece je najbolji put ka razvijanju muzikalnosti, ljubavi prema muzici i oslobađanju napetosti u životu deteta.

 

S obzirom na to, da svako dete ne može biti učenik i muzičke škole, predškolske i osnovnoškolske ustanove dužne su da stvore uslove i omoguće muziciranje na dečjim instrumentima, prema sposobnosti samih pojedinaca. Vaspitač, učitelj ili nastavnik nema mogućnosti da “dublje” ulazi u probleme sviranja na klasičnim instrumentima, a svakako ne bi mogao da postigne odgovarajući uspeh zbog velikih individualnih razlika između dece.

Dečjim instrumentima treba pokloniti posebnu pažnju jer kod dece izazivaju veliko interesovanje. Pored toga, nezamenljiva su sredstva kojima se deca uvode u sferu muzike, čime se pomaže razvitak njihovih stvaralačkih sposobnosti. Deca uče da sviraju poznate pesmice , improvizuju ritmove, pogađaju po sluhu poznate melodije.

 

muzički instrumenti

 

 Instrumenti se mogu koristiti kao očigledna nastava, a pomažu i u muzičkom opismenjavanju.

 

 

Karl Orf

Nemački kompozitor Karl Orf (Carl Orff, 10. jul 1895. – 29. mart 1982.) uveo je u muzičko vaspitno-obrazovni rad poseban instrumentarij koji odgovara dečjim mogućnostima. Orf je bio jedan od značajnijih kompozitora XX veka, koji se pored komponovanja i dirigovanja bavio i pedagoškim radom, naročito sa decom, za koju je razvio i sopstveni sistem edukcije. On se bazirao na razvijanju osećaja za ritam, grupnom radu u kom su deca vežbala na udaraljkama specijalno prilagođenih njima.

Orf je 1924. u Minhenu osnovao školu za muziku, ples i gimnastiku. Za nju je napisao puno kompozicija- nazvanih Schulwerk (Školski radovi). Oni su 1949. objavljeni kao knjiga pod naslovom- Musik für Kinder (Muzika za decu), gde se nalazi veliki broj dečjih i narodnih pesama. Karl je prilagodio izvestan broj klasičnih i narodnih instrumenata dečjem uzrastu. Njihova zajednička osobina je da se njima veoma lako rukuje i pogodni su za različite muzičke aktivnosti u radu sa decom, odnosno, njima se može maksimalno postići aktivnost sve dece.

 

Plan i program u predškolskim i osnovnoškolskim ustanovama podrazumeva obavezno sviranje na dečjim instrumentima s namerom da sva deca, bilo osrednje muzikalnosti ili talentovani, dožive lepotu sviranja, muzičkog tona.

 

Podela Orfovog instrumentarija, kao, uostalom i kod klasičnih instrumenata, vrši se, prema zvuku, na instrumente sa određenom i neodređenom visinom tona. Instrumenti sa određenom visinom tona su melodijski, na njima se može izvoditi melodija, odnosno tonovi različiti po visini, a instrumenti s neodređenom visinom tona su ritmičkina njima se može izvoditi samo ritam, bez promene tonskih visina.

Ritmički instrumenti su mnogo pristupačniji za mlađi uzrast ili za decu sa manjim muzičkim iskustvom i sposobnostima.

 

Melodijski dečji instrumenti s oređenom visinom tona, pogodni su za izvođenje melodije.

Najvažnije mesto u grupi melodijskih instrumenata, zbog lepog i blagog tona koji može da bude nosilac melodijske linije, zauzima blok-flauta, odnosno kod nas poznata kao frulica.

Od melodijskih instrumenata s određenom visinom tona, treba pomenuti i zvončiće ili glokenšpil koji pripada grupi udaraljki. Ovi instrumenti prvobitno su, umesto pločica imali male zvončiće, pa otuda potiče i ime instrumentu. Ton se dobija lakim udaranjem dva batića u metalne pločice. U upotrebi su dve vrste zvončića i to: dijatonski hromatski. Dijatonski zvončić ima jedan red pločica koji predstavljaju tonove C-dur lestvice u obimu od jedne ili dve oktave. Hromatski zvončić, osim osnovnih tonova, ima dopunske pločice za alterovane tonove. Pločice su poređane u dva reda: u jednom su osnovni tonovi, a u drugom su alterovani tonovi. Moguće je svirati u svim skalama.

Veoma sličan zvončiću je metalofon. Moglo bi se reći da je razlika samo u rezonatorskoj kutiji, koja je na ovom instrumentu veća i stabilnija, a zvuk je zbog toga jači i puniji. Zvuk nastaje kada se batićem udara po metalnoj ploči. 

Ksilofon je po obliku sličan metalofonu. Na drvenu rezonatorsku kutiju smeštene su drvene pločice, različite po dužini. Ton se dobija udaranjem o drvene pločice batićima koji su napravljeni od drveta, a na jednom kraju nalazi se glavica od filca, sukna ili tvrde gume. 

Timpani su udaraljke kod kojih se tonska visina može menjati. Slabijim ili jačim zatezanjem kože na bubnjudobijamo niži ili viši ton. U dečjem orkestru obično se upotrebljavaju tri timpana različite veličine, a ujedno su i tonovi različite visine. Postavljaju se u polukrug, ispred izvođača, s tim da se s leve strane nalazi instrument sa najvišim tonom, a s desne sa najnižim.Ton se dobija udaranjem drvene palice, presvučene ne jednom kraju flanelom, sunđerom, gumom, kožom ili plutom, u kožnu površinu instrumenta.

Melodika je instrument koji ne pripada Orfovom instrumentariju, ali je veoma pogodan za upotrebu, bilo da ga koriste učitelji ili sami đaci. Ovaj instrument je novijeg porekla, predstavlja neku vrstu kombinacije duvačkog instrumenta sa klavijaturom, odnosno zvuk nastaje istovremenim duvanjem kroz pisak (usnik) i pritiskanjem dirki na klavijaturi instrumenta.

 

Drugu grupu instrumenata čine instrumenti koji su bez određene tonske visine. To su tkz. ritmički dečji instrumenti, jer služe isključivo za davanje ritmičke podloge.

Najpoznatiji iz grupe udaračkih ritmičkih instrumenata je bubanj. Služi za isticanje ritma i svojim dubokim zvukom može da dočara grmljavinu, pucanj topova, galop i slično. Razlikujemo veliki bubanj mali bubanj, odnosno, doboš. 

Ritmički instrument koji ima više različitih naziva je tramburin, ručni bubanj, daire ili def. Sva imena se odnose na instrument koji je od uskog drvenog ili metalnog obruča s napetom kožom samo s jedne strane. Duž obruča se nalazi nekoliko proreza u koje su umetnute po dve pločice, odnosno praporci. Na ovom instrumentu zvuk se može izvoditi na tri načina: a) udaranjem desne ruke po razapetoj koži dlanom ili vrhovima prstiju, dok se instrument drži u levoj ruci; b) titranjem tamburina u vazduhu praporci proizvode zvuk; c) kruženjem palca desne ruke po koži tamburina po rubu. 

Trijangl ili trokutić, je načinjen od čelične šipke savijene u obliku trougla koji u jednom uglu nije spojen. Zvuk se dobija udaranjem metalnom šipkom, štapićem. Njegov zvuk je prodoran, čist i oštar. Pošto zvuk traje dosta dugo, ako je potrebno, može se treperenje prekinuti levom rukom. 

Činele su metalne pločice u obliku tanjira u čijoj se sredini nalazi držač od kože. Činele mogu biti razne veličine i, s tim u vezi, s različitom visinom zvuka. Zvuk se proizvodi udaranjem jedne činele u drugu ili pomoću batića. Prekidanje treperenja postiže se pritiskom činele.

Iz grupe udaračkih instrumenata treba svakako pomenuti i kastanjete. Nalazimo ih pretežno u španskoj muzici. Instrumen je napravljen od tvrdog drveta, a po obliku podseća na školjke. Udaranjem jedne polovine pločice u drugu nastaje karakterističan i dosta jak zvuk. U dečjem orkestru često se koristi kastanjeta sa drškom, a bez drške najčešće kod plesova.

Instrument pod nazivom gong sastoji se od veće metalne ploče slične disku. Zvuk se dobija kada se udari batićem, koji ima kožnu glavu, u sredinu diska. Zvuk je veoma jak i dugo traje. Istrument je okačen na stalak. 

Marakas ili zvečka je napravljena u obliku izdužene kugle, pomalo kruškastog oblika, od tvrdog drveta, ispunjena sitnim zrncima. Na jednom kraju je drška. Zvuk se proizvodi kada se zvečka zatrese.

Drveni bubanj sastoji se od jedne drvene kutije koja je s jedne strane prorezana. Sam otvor služi kao rezonator. Zvuk se dobija udaranjem pomoću drvenog batića ili batića koji ima filcanu glavu.

Od tvrdog drveta (drška od metle) mogu se napraviti štapići dužine oko 20cm. Udaranjem štapića u štapić, dobija se dosta karakterističan zvuk. 

Praporci su metalne loptice, prorezane u sredini, a u unutrašnjosti svake nalazi se po jedna metalna kuglica. Umesto metalnih loptica, mogu biti i u obliku zvončića. Loptice ili zvončići, kojih najčešće ima od šest do osam, pričvršćeni su na metalni polukrug koji služi za držanje. Zvuk se dobija kada se praporci tresu jer kuglice udaraju u zid loptice.

 

U grupi dečjih instrumenata, kao što se vidi, nalaze se  i instrumenti sasvim jednostavni za rukovanje kao i malo komplikovaniji, ali je zajedničko kod svih da su ipak relativno laki i brzo se može savladati sviranje na njima. Zbog toga su podjednako pristupačni deci različitih muzičkih sposobnosti.

 

 

Danas je teško zamisliti da postoji vrtić ili škola bez udaraljki. Njihov naziv, na žalost, decu često zavede, pa umesto elementarnog muziciranja, kojem su namenjene, postaju izvor buke koju proizvode deca nemilosrdno lupajući po njima u svojim “stvaralačkim igramaPodsetimo li se da svaka aktivnost recipročno deluje na onoga ko je izvodi, biće nam jasno da treba sprečiti stihijsku i nesvrsishodnu upotrebu udaraljki, jer bi pogodovala razvoju negativnoh osobina nediscipline, anarhičnosti, a štetno bi se odrazila i na sluh i muzički ukus deteta. Zato je vrlo dobro navikavati decu na izraz svirati na (po) udaraljkama.

 

Zahvaljujući internetu, danas možemo pronaći neograničen broj primera dobre prakse. Između ostalog, ideje za pravljenje dečjih instrumenata su svuda oko nas. Pogledajte kako da napravite dečji instrument klikom na ovaj članak: Izrada dečjih muzickih instrumenta, adrese (linkovi) edukativnih stranica.

 

Više o muzičkim instrumentima možete pronaći klikom na sledeći link: muzički instrumenti.

 

 

Sviranje čašama ili izvođenje ritma uz pomoć čaša je veoma interesantan način muziciranja. Imamo na internetu bezbroj primera raznih vokalno-instrumentalnih izvođenja kompozicija sa čašama i drugim, zvučno zanimljivim pomagalima, instrumentima. 

 

Na primer:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ruke i noge- sopstvene udaraljke

 

U radu sa udaraljkama ne smemo potceniti ni udaraljke koje ima svaki čovek. To su naše ruke i noge, pomoću kojih možemo postići razne zvučne efekte i ujedno pripremiti decu za rukovanje ostalim udaraljkama.

Šta sve možemo izvoditi rukama? Pljeskati, lupkati, pucketati prstima i udarati šakom.

Postoji nekoliko vrsta pljeskanja koje treba takođe uvežbati ako želimo ritam izvesti pravilno i muzikalno.

Pljeskanje dlanom o dlan ispruženih prstiju najuobičajeni je način pljeskanja. Od običnog pljeska razlikuje se ritmičnošću pokreta. Primenjujemo ga za izvođenje umerenih trajanja. Zvuk pljeskanja je svetao.

Šuplji pljesak izvodi se izbočenim rukama i nešto savijenim prstima. Pri pljeskanju, ruke zatvaraj šupljinu. Zvuk koji pri tom nastaje razlikuje se od ostalih načina pljeskanja; šupalj je i mukao. Ni taj pljesak se ne upotrebljava u brzom tempu.

Dijagonalni pljesak izvodi se tako da na nepomični dlan leve ruke pljeskamo prstima desne ruke. Takvo je pljeskanje najprikladnije za kratka ritmička trajanja. Zvuk pljeskanja je svetao.

Kružni pljesak: pre nego što pljesnemo, opišemo rukama krug, počevši odozdo prema gore. Kružni pljesak posebno je prikladan za drugu dobu takta ako je na prvoj dobi pauza. Možemo ga izvesti i tako da najpre pljesnemo, a zatim opišemo krug počevši odozgo. Ovaj način kružnog pljeska naročito je prikladan za prvu dobu nakon koje sledi pauza.

Pljeskanje rukama po natkolenici izvodi se i sedeći i stojeći. Pljeskati možemo sa obe ruke istovremeno, naizmenično desnom rukom po desnoj natkolenici, a levom rukom po levoj. Pljeskati možemo i po nadlaktici.

Stisnutom šakom udaramo po podu, tvdom predmetu, grudima. Ovim načinom pljeskanja se koristimo za jake dinamičke efekte.

Udaranje nogama o pod možemo izvesti na razne načine: lakim zamasima čitavog stopala, udaranjem vrhovima prstiju ili pete o pod.

 

Ako ove sve ili samo neke oblike primenimo kao pratnju pesmi, dobićemo uz zvučni i, efektni vizuelni utisak.

 

 

 

 

Kada je u pitanju body percussion, odnosno korišćenje sopstvenog tela kao instrument, raznih pomagala koje pretvaraju u instrumente sa karakterističnom dinamikom i ritmom, svakako je tu i grupa The Stomp. Više o grupi The Stomp možete pročitati i pogledati klikom na sledeći link članka: The Stomp! 

 

 

 

 

Podeliću sa vama plejlistu youtube kanala Upoznaj muziku sa primerima brojalica, tapšalica: Tapšalice, brojalice…

 

 

Napišite u komentarima Vaše predloge kako bismo popunili listu primera. Hvala.

 

 


Izvori i literatura: 

  • Internet
  • Kojov-Bukvić, I.: Metodika nastave muzičkog vaspitanja, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1989.
  • Manasteriotti, V.: Muzički odgoj na početnom stupnju, Zagreb: Školka knjiga, 1973.

 


 

 

Postanite deo zajednice Upoznaj muziku

Dobijajte obaveštenja o novostima na svoj email,

specijalne materijale za članove bloga,

aktivno učestvujte u komentarima,

preuzimanju materijala, uređivanju članaka.

Registracija je brza i laka.

Link za registraciju je ovde.

 

 

 

 

Pridružite se i dajte svoj doprinos svojim pitanjima, komentarima, sugestijama, ispravkama…

Na dnu svake stranice bloga je forma za postavljanje Vaših komentara, gde možete postavljati pitanja, iznositi svoja mišljenja, predloge, zamerke…

 

 

 

 

Pročitajte i ostale članke iz raznih kategorija. Srodne kategorije sa ovim člankom možete pregledati klikom na sledeće linkove: 

 

 

 

Podelite ovaj članak sa svojim prijateljima. 

 

 

2 Responses to “Sviranje na dečjim instrumentima, čašama, telom, tapšalice, brojalice za decu”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

top