Zašto je muziciranje važno za dete?

Aktivno muziciranje dece je najbolji put ka razvijanju muzikalnosti, ljubavi prema muzici i oslobađanju napetosti u životu deteta.

S obzirom na to da svako dete ne može biti učenik i muzičke škole, predškolske i osnovnoškolske ustanove dužne su da stvore uslove i omoguće muziciranje na dečjim instrumentima, prema sposobnosti samih pojedinaca.

Vaspitač, učitelj ili nastavnik nema mogućnosti da “dublje” ulazi u probleme sviranja na klasičnim instrumentima, a svakako ne bi mogao da postigne odgovarajući uspeh zbog velikih individualnih razlika između dece.

Dečjim instrumentima trebalo bi pokloniti posebnu pažnju jer kod dece izazivaju veliko interesovanje. Pored toga, nezamenljiva su sredstva kojima se deca uvode u sferu muzike. Time se pomaže razvitak njihovih stvaralačkih sposobnosti. Deca uče da sviraju poznate pesmice , improvizuju ritmove, prepoznaju po sluhu poznate melodije.

Ko je i zašto je za muzičku pedagogiju i decu važan Karl Orf?

Nemački kompozitor Karl Orf (Carl Orff, 10. jul 1895. – 29. mart 1982.) uveo je u muzičko-vaspitno-obrazovni rad poseban instrumentarij koji odgovara dečjim mogućnostima.

Orf je bio jedan od značajnijih kompozitora XX veka, koji se pored komponovanja i dirigovanja bavio i pedagoškim radom, naročito sa decom, za koju je razvio i sopstveni sistem edukcije.

On se bazirao na razvijanju osećaja za ritam, grupnom radu u kom su deca vežbala na udaraljkama specijalno prilagođenih njima.

Orf je 1924. u Minhenu osnovao školu za muziku, ples i gimnastiku. Za nju je napisao puno kompozicija- nazvanih Schulwerk (Školski radovi).

Oni su 1949. objavljeni kao knjiga pod naslovom- Musik für Kinder (Muzika za decu), gde se nalazi veliki broj dečjih i narodnih pesama.

Karl je prilagodio izvestan broj klasičnih i narodnih instrumenata dečjem uzrastu.

Njihova zajednička osobina je da se njima veoma lako rukuje i pogodni su za različite muzičke aktivnosti u radu sa decom. Sa njima se može maksimalno podstaći aktivnost dece.

Plan i program u predškolskim i osnovnoškolskim ustanovama podrazumeva obavezno sviranje na dečjim instrumentima s namerom da sva deca, bilo osrednje muzikalnosti ili talentovani, dožive lepotu sviranja, muzičkog tona.

Grupe dečijih muzičkih instrumenata

Podela Orfovog instrumentarija, kao, uostalom i kod klasičnih instrumenata, vrši se, prema zvuku, na instrumente sa određenom i neodređenom visinom tona.

Instrumenti sa određenom visinom tona su melodijski instrumenti. Na njima se može izvoditi melodija, odnosno tonovi različiti po visini.

Instrumenti sa neodređenom visinom tona su ritmički instrumenti. Na njima se može izvoditi samo ritam, bez promene tonskih visina. Ritmički instrumenti su mnogo pristupačniji za mlađi uzrast ili za decu sa manjim muzičkim iskustvom i sposobnostima.

Melodijski dečji instrumenti

Melodijski dečji instrumenti pogodni su za izvođenje melodije.

Blok flauta

Najvažnije mesto u grupi melodijskih instrumenata, zbog lepog i blagog tona koji može da bude nosilac melodijske linije, zauzima blok-flauta, odnosno kod nas poznata kao frulica.

Zvončići

Od melodijskih instrumenata s određenom visinom tona, treba pomenuti zvončiće ili glokenšpil koji pripada grupi udaraljki.

Ovi instrumenti prvobitno su, umesto pločica imali male zvončiće, pa otuda potiče i ime instrumentu.

Ton se dobija lakim udaranjem dva batića u metalne pločice. U upotrebi su dve vrste zvončića i to: dijatonski i hromatski.

Dijatonski zvončić ima jedan red pločica koji predstavljaju tonove C-dur lestvice u obimu od jedne ili dve oktave.

Hromatski zvončić, osim osnovnih tonova, ima dopunske pločice za alterovane tonove. Pločice su poređane u dva reda. U jednom su osnovni tonovi a u drugom su alterovani tonovi. Moguće je svirati u svim skalama.

Metalofon

Veoma sličan zvončiću je metalofon. Moglo bi se reći da je razlika samo u rezonatorskoj kutiji. Ona je na ovom instrumentu veća i stabilnija, a zvuk je zbog toga jači i puniji. Zvuk nastaje kada se batićem udara po metalnoj ploči.

Ksilofon

Ksilofon je po obliku sličan metalofonu. Na drvenu rezonatorsku kutiju smeštene su drvene pločice. Ploćice su različite po dužini. Ton se dobija udaranjem o drvene pločice batićima koji su napravljeni od drveta. Na jednom kraju nalazi se glavica od filca, sukna ili tvrde gume.

Timpani

Timpani su udaraljke kod kojih se tonska visina može menjati. Slabijim ili jačim zatezanjem kože na bubnju dobijamo niži ili viši ton.

U dečjem orkestru obično se upotrebljavaju tri timpana različite veličine. Logika nam govori da su i tonovi različite visine.

Postavljaju se u polukrug, ispred izvođača. Sa leve strane nalazi instrument sa najvišim tonom, a sa desne sa najnižim.

Ton se dobija udaranjem drvene palice. Palica je presvučena na jednom kraju flanelom, sunđerom, gumom, kožom ili plutom, u kožnu površinu instrumenta.

Melodika

Melodika je instrument koji ne pripada Orfovom instrumentariju. Veoma pogodan za upotrebu, bilo da ga koriste učitelji ili sami đaci. Ovaj instrument je novijeg porekla. Predstavlja neku vrstu kombinacije duvačkog instrumenta sa klavijaturom. Zvuk nastaje istovremenim duvanjem kroz pisak (usnik) i pritiskanjem dirki na klavijaturi instrumenta.

Dečiji ritmički instrumenti

Drugu grupu instrumenata čine instrumenti koji su bez određene tonske visine.

Bubanj

Najpoznatiji iz grupe udaračkih ritmičkih instrumenata je bubanj. Služi za isticanje ritma i svojim dubokim zvukom može da dočara grmljavinu, pucanj topova, galop i slično. Razlikujemo veliki i mali bubanj, odnosno, doboš.

Daire

Ritmički instrument koji ima više različitih naziva je tramburin, ručni bubanj, daire ili def.

Sva imena se odnose na instrument koji je od uskog drvenog ili metalnog obruča s napetom kožom samo s jedne strane.

Duž obruča se nalazi nekoliko proreza u koje su umetnute po dve pločice, odnosno praporci.

Na ovom instrumentu zvuk se može izvoditi na tri načina:

Udaranjem desne ruke po razapetoj koži dlanom ili vrhovima prstiju. Instrument se drži u levoj ruci;
Titranjem tamburina u vazduhu praporci proizvode zvuk;
Kruženjem palca desne ruke po koži tamburina po rubu.

Trijangl

Trijangl ili trokutić načinjen je od čelične šipke savijene u obliku trougla koji u jednom uglu nije spojen. Zvuk se dobija udaranjem metalnom šipkom, štapićem. Njegov zvuk je prodoran, čist i oštar. Pošto zvuk traje dosta dugo, ako je potrebno, treperenje se može prekinuti levom rukom.

Činele

Činele su metalne pločice u obliku tanjira u čijoj se sredini nalazi držač od kože. Činele mogu biti raznih veličina. S tim u vezi, s različitom visinom zvuka. Zvuk se proizvodi udaranjem jedne činele u drugu ili pomoću batića. Prekidanje treperenja postiže se pritiskom činele.

Katanjete

Iz grupe udaračkih instrumenata treba svakako pomenuti i kastanjete. Nalazimo ih pretežno u španskoj muzici.

Instrument je napravljen od tvrdog drveta, a po obliku podseća na školjke. Udaranjem jedne polovine pločice u drugu nastaje karakterističan i dosta jak zvuk. U dečjem orkestru često se koristi kastanjeta sa drškom. Bez drške se koristi najčešće kod plesova.

Gong

Instrument pod nazivom gong sastoji se od veće metalne ploče slične disku. Zvuk se dobija kada se udari batićem u sredinu diska. Batić ima kožnu glavu. Zvuk je veoma jak i dugo traje. Istrument je okačen na stalak.

Marakas

Marakas ili zvečka je napravljena u obliku izdužene kugle. Po izgledu je pomalo kruškastog oblika. Napravljena je od tvrdog drveta i ispunjena sitnim zrncima. Na jednom kraju je drška. Zvuk se proizvodi kada se zvečka zatrese.

Drveni bubanj

Drveni bubanj sastoji se od jedne drvene kutije koja je s jedne strane prorezana. Sam otvor služi kao rezonator. Zvuk se dobija udaranjem pomoću drvenog batića ili batića koji ima filcanu glavu.

Štapići

Od tvrdog drveta (drška od metle) mogu se napraviti štapići dužine oko 20cm. Udaranjem štapića u štapić, dobija se dosta karakterističan zvuk.

Praporci

Praporci su metalne loptice, prorezane u sredini U unutrašnjosti svake loptice nalazi se po jedna metalna kuglica.

Umesto metalnih loptica, mogu biti i u obliku zvončića. Loptice ili zvončići pričvršćeni su na metalni polukrug koji služi za držanje. Najčešće ih ima od šest do osam.

Zvuk se dobija kada se praporci tresu jer kuglice udaraju u zid loptice.

Kao što ste primetili, u grupi dečijih instrumenata nalaze se i instrumenti sasvim jednostavni za rukovanje kao i oni malo komplikovaniji.

Zajednička osobina svih pomenutih dečijih instrumenata je da su ipak laki za rukovanje i brzo možemo savladati sviranje na njima.

Zbog toga su podjednako pristupačni deci različitih muzičkih sposobnosti.

Kako se u vrtiću svira po udaraljkama

Danas je teško zamisliti da postoji vrtić ili škola bez udaraljki. Njihov naziv, na žalost, decu često zavede. Umesto elementarnog muziciranja kojem su namenjene, one postaju izvor buke koju proizvode deca nemilosrdno lupajući po njima u svojim “stvaralačkim igrama“.

Podsetimo li se da svaka aktivnost recipročno deluje na onoga ko je izvodi, biće nam jasno da bi trebalo sprečiti stihijsku i nesvrsishodnu upotrebu udaraljki, jer bi pogodovala razvoju negativnoh osobina nediscipline, anarhičnosti, a štetno bi se odrazila i na sluh i muzički ukus deteta.

Zato je vrlo dobro navikavati decu na izraz svirati na (po) udaraljkama.

Zahvaljujući internetu, danas možemo naći neograničen broj primera dobre prakse. Između ostalog, ideje za pravljenje dečjih instrumenata su svuda oko nas.

Sviranje čašama ili izvođenje ritma uz pomoć čaša je veoma interesantan način muziciranja. Postoji bezbroj primera ali delim sa vama samo nekoliko njih. Čisto da vam pobude kreativnost. Kasnije istražujte internet.

Ruke i noge- sopstvene udaraljke

U radu sa udaraljkama ne smemo potceniti ni udaraljke koje ima svaki čovek. To su naše ruke i noge. Pomoću njih možemo postići razne zvučne efekte i ujedno pripremiti decu za rukovanje ostalim udaraljkama.

Šta sve možemo izvoditi rukama? Pljeskati, lupkati, pucketati prstima i udarati šakom.

Postoji nekoliko vrsta pljeskanja koje bi trebalo uvežbati, ako želimo ritam izvesti pravilno i muzikalno.

Pljeskanje dlanom o dlan

Pljeskanje dlanom o dlan ispruženih prstiju najuobičajeni je način pljeskanja. Od običnog pljeska razlikuje se ritmičnošću pokreta. Primenjujemo ga za izvođenje umerenih trajanja. Zvuk pljeskanja je svetao.

Šuplji pljesak

Šuplji pljesak izvodi se izbočenim rukama i nešto savijenim prstima. Pri pljeskanju, ruke zatvaraj šupljinu. Zvuk koji pri tom nastaje razlikuje se od ostalih načina pljeskanja; šupalj je i mukao. Ni taj pljesak se ne upotrebljava u brzom tempu.

Dijagonalni pljesak

Dijagonalni pljesak izvodi se tako da na nepomični dlan leve ruke pljeskamo prstima desne ruke. Takvo je pljeskanje najprikladnije za kratka ritmička trajanja. Zvuk pljeskanja je svetao.

Kružni pljesak

Pre nego što pljesnemo, opišemo rukama krug, počevši odozdo prema gore. Kružni pljesak posebno je prikladan za drugu dobu takta ako je na prvoj dobi pauza. Možemo ga izvesti i tako da najpre pljesnemo, a zatim opišemo krug počevši odozgo. Ovaj način kružnog pljeska naročito je prikladan za prvu dobu nakon koje sledi pauza.

Pljeskanje po natkolenici

Pljeskanje rukama po natkolenici izvodi se i sedeći i stojeći. Pljeskati možemo sa obe ruke istovremeno, naizmenično desnom rukom po desnoj natkolenici, a levom rukom po levoj. Pljeskati možemo i po nadlaktici.

Pljeskanje stisnutom šakom

Stisnutom šakom udaramo po podu, tvdom predmetu, grudima. Ovim načinom pljeskanja se koristimo za jake dinamičke efekte.

Udaranje nogama o pod

Udaranje nogama o pod možemo izvesti na razne načine: lakim zamasima čitavog stopala, udaranjem vrhovima prstiju ili pete o pod.

Ako sve ili samo neke od ovih oblika primenimo kao pratnju pesmi, dobićemo uz zvučni i efektni vizuelni utisak.

Kada je u pitanju body percussion, odnosno korišćenje sopstvenog tela kao instrument, raznih pomagala koje pretvaraju u instrumente sa karakterističnom dinamikom i ritmom, tu je sjajna grupa The Stomp. Više o grupi možete pročitati i pogledati klikom na sledeći link članka: The Stomp!

Video materijali za sviranje telom, čašama i ostalim pomoćnim sredstvima

Podeliću sa vama plejlistu mog Youtube kanala (prijavi se na kanal!) sa primerima brojalica, tapšalica: Tapšalice, brojalice…

BLOGOVANJE

Dečiji instrumenti- Sviranje na dečjim instrumentima, čašama, telom, tapšalice, brojalice za decu…

Zašto je muziciranje važno za dete?

Ko je i zašto je za muzičku pedagogiju i decu važan Karl Orf?

Grupe dečijih muzičkih instrumenata